ANTIOKSIDANSI

Antioksidansi su molekuli sposobni da uspore ili spreče oksidaciju drugih molekula tako što sami bivaju oksidisani. Reakcije oksidacije se stalno dešavaju u nama i oko nas. One su sastavni deo života i funkcionisanja svake žive ćelije. U reakcijama okidacije u živom organizmu nastaju slobodni radikali koji pokreću lančane reakcije koje mogu dovesti oštećenja ćelija.

Da bi se zaštitili od oksidativnog uništavanja, biljni i životinjski organizmi sami produkuju kompleksne sisteme različitih tipova antioksidanasa kao što su vitamini, enzimi, karotenoidi, polifenoli, flavonoidi, neke aminokiseline i drugi. Nedostatak ili nedovoljna količina antioksidanasa u organizmu rezultira oksidativnim stresom koji oštećuje ili ubija ćeliju.

Istraživanja ukazuju da bi oksidativni stres mogao biti važan činilac u nastanku mnogih oboljenja kod čoveka. Mogućnost primene antioksidanasa u terapiji se intenzivno proučava, posebno u oblasti kardiovaskularnih i neurodegenerativnih bolesti.

Dosadašnja saznanja vezana za fiziološke i biohemijske procese dovela su do toga da se pojedini antioksidansi danas široko primenjuju u obliku dijetetskih suplemenata sa ciljem da se očuva zdravlje i spreče bolesti kao što su rak i bolesti krvnih sudova i srca. Istovremeno, zapaženo je da je kod osoba koje koriste voće i povrće u ishrani značajno smanjen rizik za nastanak bolesti srca i nekih neuroloških bolesti.

Ima podataka da određene vrste povrća i voće uopšte štite od nekih kancera. Kako su voće i povrće dobri izvori antioksidanasa, ovo navodi na zaključak da antioksidansi mogu sprečiti nastanak nekih bolesti. Pretpostavka je testirana u kliničkim ispitivanjima kojima je pokazano da najveći zdravstveni benefiti povezani sa nastankom hroničnih bolesti kao što su rak i bolesti srca potiču od kompleksnih mešavina supstanci iz voća i povrća u kojima, pored vitamina i minerala čije su antioksidantne karakteristke poznate, dominiraju pigmeti.

Pigmenti su nosioci snažnog antioksidantnog delovanja; zelena, crvena, plavo-ljubičasta, žuto-narandžasta i bela su boje luteina, likopena, beta-karotena, antocijanina, kvercetina, elagne kiseline, glukozinolata, sulforafana, hlorogenske kiseline, kininske kiseline, punikalagina. Ovi, u biljnom svetu široko rasprostranjeni antioksidansi, čuvaju same biljke od oštećenja uzrokovanih procesima oksidacije. I za čoveka, oni su dragocene materije koje ga štite u svakodnevnom životu ali se, bilo zbog neadekvatnih navika u ishrani, neodgovarajućeg uzgoja i čuvanja namirnica, termičke obrade, nedostupnosti određenih namirnica tokom cele godine, savremenog načina života koji ne ostavlja dovoljno vremena za sprovođenje adekvatnog dijetetskog režima, najčešće ne unose u organizam u potrebnoj količini.

Da bi organizam zadovoljio potrebe za antioksidantnim materijama one moraju biti unete u količini i na način kako to obezbeđuje pravilno izbalansirana raznovrsna ishrana.

P2P

Glukozinolati, karotenoidi, antocijanini pospešuju samoodbrambene sposobnosti organizma.

Organizam čoveka ima sopstvene mehanizme zaštite: imuni sistem koji ga štiti od invazije patogena i odbrambeni enzimski sistem koji je štit od oksidativnog stresa i hemijskih agenasa.

Endogeni odbrambeni enzimski sistem baziran je na stotinama gena na osnovu kojih se, kao odgovor na oksidativni stres, sintetišu proteini faze 2 (P2P), a oni omogućuju sintezu mnoštva zaštitnih enzima u ćeliji. Među tim enzimima su najzastupljeniji kinon-reduktaza i glutation S-transferaza.

Povećana aktivnost ovih enzima može poboljšati zaštitu i otpornost ćelija na oksidativni stres dovodeći tako do značajnog smanjenja nivoa oksidisanih molekula kao što je npr. oxLDL, oksidisani oblik holesterola niske gustine, osnovnog uzročnika nastanka ateroskleroze i koronarne bolesti i dijabetesa i karbonil-proteini za koje se vezuju artritis, Alchajmerova bolest, astma, moždani udar.

Zapaženo je, takođe, da se smanjena aktivnost ovih enzima može povezati sa hipertenzijom, ubrzanim procesima starenja čitavog organizma, ubrzanom makularnom degeneracijom i povećanim rizikom za pojavu drugih neurodegenerativnih bolesti i kancera.

Istraživanja pokazuju da su određene supstance koje se prirodno nalaze u nekim vrstama voća i povrća aktivatori P2P i prirodnog enzimskog antioksidantnog sistema. Identifikovanjem ovih supstanci i njihovih izvora, moguće je pravilno izbalansirati ishranu kako bi se predupredila oštećenja zdravlja izazvana oksidativnim stresom.

Osobama koje, iz bilo kog razloga, nisu u mogućnosti da se pravilno, izbalansirano hrane, neophodana je suplementacija potrebnih supstanci radi očuvanja zdravlja.